Razbijen mit o 10 000 koraka

Velika nova studija koju je pre dve nedelje objavio Boris Ševal sa Univerziteta u Ženevi i osam njegovih kolega koristilo je novu tehniku uzimanja uzoraka DNK 350.000 ljudi. Oni su do sada pružili najbolji dokaz da „viši nivoi umerene i snažne fizičke aktivnosti dovode do povećanog kognitivnog funkcionisanja“. Kao što je jedan od vodećih istraživača rezimirao nalaz: „Apsolutno, vežba je jedna od najboljih stvari koje možete da uradite“ za svoj mozak. Dakle, šta laik misli o ovoj debati? Pa, još jedna nova studija Trevisa Gibonsa i kolega sa Novog Zelanda, objavljena prošle godine, pruža ono što se ispostavilo da je najistaknutiji odgovor: nisu sve šetnje jednake.

Evo, na osnovu najnovijih otkrića, tri načina za razmišljanje o uticaju hodanja na um: 

1. Gde hodate je važno.

Jednostavno rečeno, šetnja prirodom je upečatljivija od šetnje gradskim ulicama. Studija objavljena u januaru potvrdila je da vežbanje povećava kognitivne funkcije, ali da okruženje u kojem se ta vežba izvodi može biti jednako važno kao i sama vežba.

Ketrin Bor sa Univerziteta Viktorija u Kanadi i dve kolege su zamolile ispitanike da obave kognitivne zadatke nakon šetnje u zatvorenom i na otvorenom. Njihova studija, takođe u časopisu Nature, pod nazivom „Vežbanje je dobro za mozak, ali vežbanje napolju je potencijalno bolje“, izvestila je da su svi oblici vežbanja efikasni, ali da je vežbanje na otvorenom „imalo dodatni uticaj na kognitivne rezultate pažnje“, „kraće vreme reakcije, ” i „veću tačnost” na testovima.

2. Koliko brzo hodate je bitno.

Studija Travisa Gibonsa iz 2022. godine o vezi između vrste vežbi i uticaja na funkciju mozga je usredsređena na suptilnu tačku: brzo vežbanje ima veće koristi od umerenog vežbanja. Dok se Gibons fokusirao na vožnju biciklom, lekcije se mogu primeniti i na hodanje.

Istraživači su uporedili rezultate za 90 minuta laganog biciklizma sa šest minuta intervala visokog intenziteta. Tokom lakših zadataka, pozitivni ishodi su blago porasli već nakon 30 minuta; ali tokom intervala visokog intenziteta, koristi su porasle već za šest minuta. Kao što je Gibons rekao za Vashington Post prošle nedelje: „Vežbanje je dobro za vaš mozak i duže, ili posebno, teže vežbanje može maksimizirati koristi."

3. Važno je koliko koraka ćete preduzeti – ali ne onoliko koliko mislite.

Konačno, čak i unutar kulta hodanja, postoji još kultniji broj: 10.000 koraka. Kao 10.000 sati, još jedan mit, 10.000 koraka je laž koja zvuči dobro. (Broj je došao iz decenijama stare marketinške kampanje za japanski pedometar.)

Amanda Paluč sa Univerziteta Masačusets Amherst uradila je meta-analizu 15 studija koje su obuhvatile 50.000 učesnika i otkrila da je popularan broj nepotreban za povećanje koristi. Umesto toga, za većinu ljudi dovoljno je napraviti između 6.000 i 8.000 koraka dnevno.

„Glavni zaključak je da postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da je čak i malo više kretanje korisno, posebno za one koji se bave vrlo malo aktivnosti“, rekla je Amanda prošle godine. „Više koraka dnevno je bolje za vaše zdravlje. Korist u smislu rizika od smrtnosti se kreće oko 6.000 do 8.000 za starije odrasle osobe i 8.000 do 10.000 za mlađe odrasle osobe. Oslobođeni fokusiranja na postizanje određene prekretnice, umesto toga smo usresređeni da se fokusiramo na svet oko nas. Dopuštajući našim telima da lutaju, mi dopuštamo našim umovima da lutaju. Upravo taj čin lutanja može biti najvažnija tajna da budete kreativniji. Kao što je Hemingvej jednom rekao, cilj da budemo bolja osoba je korišćenje znanja koje steknemo kao odrasli „da bismo stekli hrabrost da rade ono što su deca radila kada ništa nisu znala“.

Dakle, patike na noge i pravac u šetnju!