Prati 
Kao i svake godine, i ove pomeramo sat i počinjemo sa letnjim računanjem vremena. Iako većinu nas sve ovo nervira, možda bi trebalo da se zapitamo kako je sve počelo
Benjamin Frankiln, američki političar, prvi je spomenuo letnje računanje vremena 1784. godine smatrajući da je to najbolji način da se bolje iskoriste sunčani intervali tokom godine.
William Willet, britanski arhitekta, bio je takođe zagovornik ove ideje. On je 1907. godine objavio članak pod nazivom "Uzaludno rasipanje dnevne svetlosti" i u njemu predložio pomeranje sata u aprilu za 80 minuta unapred kako bi se smanjili troškovi za struju. Nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da ovo ideju pretvori u delo kao zakon, ali to pitanje je ostalo nerešeno do Prvog svetskog rata. Tada je bilo potrebno što više uštedeti na struji, pa je Nemačka bila prva zemlja koja je 1916. godine uvela letnje računanje vremena.
U narednim nedeljama Nemačkoj su se pridružile i Velika Britanija, Italija, Australija, Francuska i Rusija. Pomeranje sata je istovremeno bilo prisutno i na našim prostorima, na teritoriji nekadašnje Austrougarske od 1916. do 1918. godine. SAD su isprva pristale na ovu promenu, ali su je samo par godina kasnije odbacile.
Oduševljene je izostalo pa je i Nemačka 1919. godine odustala od promene sata, a neke druge države su nastavile da se pridržavaju.
Pomeranje staa ponovo je zaživelo za vreme Drugog svetskog rata u Evropi. Međutim, kada je 1973. godine došlo do naftne krize, pa je cena iste izazvala recesiju, ponovo se pojavila ideja o sezonskom računanju vremena, piše 24sata. Ranije podeljena Francuska po ovom pitanju prva je podržala ovu ideju i vratila se na pomeranje sata.
Na našim prostorima se pomeranje sata praktikovalo tokom Drugog svetskog rata, a kasnije je uvedeno 1983. godine u SFRJ.
Neke zemlje su i nakon Drugog svetskog rata odustale od pomeranja sata, kao na primer neke američke države. POmeranje sata nije se ukorenilo ni u Ekvadoru, Japanu i tropskim zemljama. Takođe, Island je jedina evropska država koja ne praktikuje sezonsko računanje vremena.
Zanimljivo je to da se do 2006. godine u SAD letnje računanje vremena završavalo poslednjeg vikenda u oktobru, pre Noći veštica. Na poznati američki praznik, mrak je pao ranije pa su roditelji zabranili deci da idu na maskenbal. Kako je sve manje dece odlazilo na zabavu, prodavnice su imale sve manje zarade od prodaje slatkiša pa je 2007. godine pomeranje sata izmešteno za prvi vikend u novembru.
Šta vi mislite o promenama kada je sat u pitanju?
Komentariši, znaš da želiš!
Za komentarisanje je potrebno da se prijaviš. Nemaš registrovan nalog?
Registracija je brza i jednostavna, registruj se i uključi se u raspravu.