Većina ljudi se može osećati nelagodno prilikom upoznavanja novih ljudi, u velikoj grupi ili prilikom telefonskog razgovora, ali ako osećate da vam ovo remeti život, možda nije u pitanju samo stidljivost ili introvertnost, već socijalna anksioznost.

Uobičajeni simptomi društvene nelagodnosti su briga zbog razgovora telefonom ili drugih svakodnevnih interakcija u prodavnici, na šalteru, u komšiluku; strah da ćete se osramotiti, pretpostavka da vas svi gledaju i osuđuju, strah od kritike i nisko samopoštovanje, izbegavanje društvenih aktivnosti, fizička stanja kao što su mučnina, lupanje srca, znojenje, drhtavica (u društvenim situacijama) i napadi panike, piše Wannabe Magazine.

Najpre treba da znamo da postoje dve glavne razlike između tipova socijalno-anksioznog poremećaja, a to su opšta i socijalna anksioznost.

Opšta anksioznost: Ljudi, koji imaju opštu anksioznost, plaše se većine društvenih situacija.

Kod socijalne anksioznosti, obično se radi o strahu od određenih društvenih interakcija (kao što je javni govor ili razgovor telefonom).

Opšta anksioznost češće dovodi do poremećaja u životu pojedinca, jer može izbegavati bilo koja društvena okupljanja ili bilo koje situacije van svoje zone udobnosti.

Uobičajeni primeri socijalne anksioznosti uključuju razgovor sa nepoznatim ljudima, držanje govora, upoznavanje, pozivanje drugih i pokretanje društvenih događaja, izražavanje svog mišljenja, razgovor sa prijateljima, telefonski razgovor, učešće na sastancima, intervju za posao… Dakle, ako bilo koja od navedenih situacija dovodi do straha, nelagodnosti i preterane zabrinutosti, verovatno je u pitanju socijalna anskioznost.

Uzroci socijalne anksioznosti

Socijalna anksioznost može biti jednim delom genetska što znači da možete biti skloniji ovom poremećaju ukoliko ga ima neko u vašoj porodici. Takođe, ona se razvija i kroz loša iskustva u detinjstvu (ponižavanje, maltretiranje, porodični sukobi), a može se javiti i zbog velikih životnih prekretnica ili događaja, kao što je novi posao, preseljenje ili predstojeći važan događaj ili prezentacija.

Osobe sa socijalnom anksioznošću mogu imati preaktivnu amigdalu, deo mozga koji je odgovoran za odgovor na strah, što može izazvati anksioznost u društvenim situacijama.

Prevazilaženje

Ako se osećate anksiozno, dajte sebi vremena i prostora. Postepeno se izlažite situacijama u kojma se osećate neprijatno, kako biste proširili svoju zonu komfora. Na primer, pre nego što prisustvujete venčanju sa stotinama zvanica, družite se sa dvoje, troje ljudi, pa onda sa većom grupom, zatim izađite u restoran ili kafić, gde ima i nepoznatih. Navikavanje na ovakve situacije je zaista dobra priprema za veći događaj koji vas plaši.

Podrška prijatelja i porodice

Podrška voljenih i bliskih ljudi je najvažnija. Oni ne treba da vas ohrabruju da učestvujete u društvenim situacijama, već da vas podrže da radite šta možete, sa onim što imate, tu gde ste. Dan po dan, korak po korak. Oni treba da svojom verom u vas podrže vašu veru u sebe – osvestite ovu potrebu i iznesite je, bez ustezanja. To je veliki korak ka slobodnijoj komunikaciji i ispoljavanju autentičnosti, koji može doneti velike pozitivne promene.

Psihoterapija

Kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći da promenite način na koji razmišljate o određenoj situaciji, što, zauzvrat menja i to kako se osećate u vezi sa tim. To može pretvoriti zastrašujuće situacije u zabavne događaje, gde se ne plašite šta bi moglo ili ne bi moglo da se dogodi.

Nežnost prema sebi

Dajte sebi vremena, ne morate učestvovati u svim okupljanjima i društvenim situacijama. Ne očekujte to od sebe, smanjite pritisak. Negujte se sadržajima koji vas umiruju i doprinose da se osećate opušteno i bezbedno.