Mnogo je običaja koji krase današnji dan i razlikuju se od mesta do mesta, ali mi ćemo izdvojiti neke opšte koji se uglavnom praktikuju u svim krajevima Srbije na poseban način.

Seča badnjaka

Porodice koje žive u gradovima će badnjak kupiti u crkvi ili na pijaci, dok će domaćin seoske kuće sa muškim mlađim članovima porodice otićii u šumu da seče badnjak. Pre nego što ga poseče, domaćin bi trebalo da se obrati drvetu sa sledećim rečima: "Dobro jutro, badnjače, i čestit ti Božić!"

Badnjak bi trebalo da stoji pred kućom do prvog mraka, dok se svi ukućani ne okupe za trpezom.

Posna trpeza

Kako to Crkva nalaže, kod Srba je Badnji dan uvek posan i poste ga čak i oni koji se ne izjašnjavaju kao vernici. Kao pripremu za sutrašnji dan koji treba da otpočne liturgijom, a da prva hrana bude već pripremljena pečenica, ukućani se na Badnji dan uzdržavaju od mrsne hrane kako bi dostojno dočekali Bogomladenca Hrista.

Unošenje badnjaka

U mnogim krajevima naše zemlje, domaćin uveče unosi badnjak i slamu dok mlađi članovi idu za njim i pijuču. Badnjak u ovom slučaju simbolizuje Hrista, dok slama označava jasle u koje je bio položen nakon rođenja.

Sito

Sito se puni novčićima, slatkišima, bombonama i suvim voćem kako bi nadolazeća godina bila slatkai ispunjena blagoslovima.

Paljenje badnjaka

U crkvama širom Srbije se nakon večernje službe pali badnjak kako bi se Badnji dan simbolično ispratio, a dočekao Božić. Takođe, postoji verovanje da vatra kojom se loži badnjak simbolizuje vatru koja je gorela u noći kada se Hristos rodio kako bi ugrejala bebu.

Pogača

Kako se na Božić mesi česnica u koju se stavlja novčić koji će onome ko ga pronađe doneti sreću tokom godine, tako se u skoro svim krajevima naše zemlje na Badnje veče mesi pogača ili slavski kolač. Takođe, neki i na Badnje veče pripremaju malu česnicu sa novčićem.