Sigurni smo da vam je većina običaja za praznike već poznata, ali nije na odmet da ponovimo gradivo iz detinjstva.

• Badnjak. Ono što je glavno obeležje Badnjeg dana i Božića jeste hrastova grana, odnosno badnjak. Ovo drvo simbolizuje novorođenog Hrista i veruje se da što je više okićeno lišćem, godina će biti blagorodnija u svakom smislu. Badnjak po pravilu unosi domaćin, „Božić bata“, koji sa drvetom unosi sreću, ljubav, zdravlje i blagostanje.

• Posna trpeza za Badnji dan je prepoznatljiva po tradicionalnim srpskim specijalitetima poput prebranca, kiselog kupusa i, u nekim krajevima ribe. Na Badnje veče trebalo bi večerati na podu, ali vremenom je ovaj običaj počeo da bledi.

• Slama se na Badnje veče sa unošenjem badnjaka unosi i prosipa po kući kako bi nas tokom praznovanja Božića podsetila na jasle u kojima se Hristos rodio. Običaj nalaže da se slama pokupi tek trećeg dana Božića.

• Položajnik u većini slučajeva bude dete koje odlazi kod bake i deke na Božićno jutro, po predanju još pre zore, kako bi poželeo sve najlepše porodici. Neretko se dešava da funkciju položajnika obavljaju i stariji. Naše verovanje je da sa položajnikom primamo Bogomladenca Hrista u svoj dom, pa ga, kao i mudraci sa Istoka, darujemo nekim poklonom ili novcem.
• Česnica. Svaka domaćica na božićno jutro ima isti zadatak, a to je da umesi što lepšu česnicu kojom će se poslužiti ukućani, položajnik i svi gostikoji se nađu na božićnom ručku. Ovo je najčešće pogača, ali u nekim krajevima se priprema i od kukuruznog brašna kao proja. U česnicu domaćica stavlja novčić te se veruje da onaj koji ga pronađe u narednoj godini neće imati nikakvih problema, pratiće ga samo zdravlje i sreća. Česnicu treba da izlomi položajnik.

• Pečenica. Nakon posta koji se završava na Božić, u kući se poslužuje pečenica, odnosno meso, jagnjeće ili praseće pečenje. Tradicionalno se položajniku prvo poslužuje pečenica.

Pored ovih glavnih i prepoznatljivih obeležja, imamo još sijaset običaja koji prate Božić, ali se takođe i razlikuju od mesta do mesta. Kako bi se narodski reklo, „sto sela- sto običaja“!